Мисао коју следимо:
“Омладина ће тек дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воли и поштује своју отаџбину".
Јосиф Панчић
Јосиф Панчић
| Мисао коју следимо:
“Омладина ће тек дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воли и поштује своју отаџбину".
Јосиф Панчић |
|
|
Пољопривредно шумарска школа је основана 1957 године под именом Школа за планинско газдовање:
1. Циљ оснивања школе:
Oсновни иницијатор, крeатор и утемељивач Школе за планинско газдовање, и први директор Школе, био је Јован Јоца Петровић, дипломирани инжењер пољопривреде. Оснивањем школе, остварила му се животна жеља да се кроз мултидисциплинарни наставни план и програм Школе, основни животни ресурси у брдско-планинском подручју (земљишта и воде) ставе у функцију благодети човека уз помоћ научних метода. Млади инжењер Јован Петровић, радећи на терену као ретко ко, спознао је у пракси негативне последице деструктивног деловања ерозионих процеса и настајања земљишта као природног богатства од општег интереса и проблема развоја брдско-планинске пољопривреде - иницирао је многобројне идеје и активности код надлежних државних органа, институција и привредних субјеката у ондашњем срезу, Републици и на савезном нивоу. Далеке 1957. године надлежни органи донели су одговарајућа акта о формирању Школе за планинско газдовање у Сурдулици, која добија име ”Јосип Броз Тито”.
Наведеним мултидисциплираним наставним планом и програном Школе створена је реална претпоставка за остваривање квалитетног наставног процеса. У том процесу образовани су стручњаци техничари за планинско газдовање. Основни смисао рада овог стручног кадра је рационално коришћење свих расположивих ресурса брдско-планинског подручја у функцији привредног, културног, туристичког, укупног, целовитог, интегралног развоја брдско планинског подручја. На школској економији ''Бубавица'', ерозијом и бујицама угроженом земљишту, на површинама деградираних шикара и шума - практичном наставом, радом вредних руку ученика и наставника подизани су антиерозиони објекти, засади воћњака, малина, травне површине. Практичном применом знања стеченог у теоретском наставном процесу на месту подивљалих бујичних потока и ерозијом деградираног земљишта појављују се површине под питомом воћарском и другом флором. Ерозија је побеђена... Практична настава извођена је и на оголелим падинама Власинског језера подизањем четинарских шума, као и на великом броју бујичних локалитета у околини Сурдулице.
Значајна пажња у практичној настави посвећена је и хортикултурним радовима. Код свих објеката Власинских хидроелектрана ученици Школе су оставили неизбрисив траг који и данас сведочи о томе.
|
| ЗАПОСЛЕНИ |
|
|
